Karanfilić je jedan od najpoznatijih začina. Poreklom je s Molučkih ostrva, ali se u Kini upotrebljavao još četiri stotine godina pre nove ere.
Ima veoma jak miris i gotovo ljut ukus. To je, verovatno, najaromatičniji začin. Od svih koje imate u kuhinji karanfilić će vam najduže trajati. Može se koristiti za medenjake, voćna jela, i, uopšte, za sve poslastice, kao dodatak vinu, za sparavljanje likera i konzerviranog voća. No, nisu mu strana ni «slana» jela; kari, na primer. Može se dodavati kuvanom, i slatkom i kiselom, kupusu.
Opšte je pravilo da se kuvaju celi «cvetići» karanfilića, a pre posluživanja hrane moraju se izvaditi. Ako ih neko slučajno zagrize neće više osećati nikakav drugi ukus.
Karanfilić ima jako antiseptično svojstvo, a njegovo ulje ća dosta efikasno ublažiti zubobolju ako s nekoliko kapi protrljate desni. Žvakanje karanfilića neutrališe neprijatan zadah iz usta. Takođe dobro deluje na sluzokožu stomaka i u tom smislu može da ublaži tegobe svima koji boluju od čira u stomaku.
Naravno, nije naodmet još jedanput podsetiti da ga, zbog jakog mirisa i ukusa, valja štedljivo trošiti.